Folk pjevačica Zorica Brunclik i te kako je, osim po svojim velikim hitovima, prepoznatljiva i po boji kose. Ona je postala i njen zaštitni znak, a sada je otkrila tajnu svoje čuvene frizure.
– Ja sam dva vikenda imala nastupe u Švedskoj, a između sam bila slobodna i ja sam ostala tamo kod prijatelja, nisam se vraćala za Beograd. Kćerka mog prijatelja je imala maturski rad za frizera. Njoj su roditelji napravili salon i ona je kao temu odabrala najluđe boje za najluđe glave, jedna je bila moja. Rekla sam joj da ima četiri dana da me vrati u pravu boju. To je bilo užasno, trebalo je iz tamno braon izvući sve to. Meni je glava bila u krastama od blanša. Prvo sam bila ljubičasta. Ja sam neko ko voli ljubičastu boju. Onda je muž htio da me ostavi na aerodromu kada me je vidio. Izgledala sam kao žar ptica. Glava je vrištala, jedna nijansa, pa druga, danas bi to bila šik frizura, ali tada nije bilo.
– Onda je meni on rekao kako je to grozno. Ja sam ga tada zamolila samo da prođe nekoliko dana, da mi se smiri glava od blanša, da se ofarbam ponovo. Morala sam u jednu nedelju da nastupim na jednoj manifestaciji na Kalemegdanu. Kako sam se pojavila, on je dobio sedam poziva da se slikam za naslovnu stranu. I posle toga je jurio da nabavi tu boju. Tada je bilo teže da dođete do nečega iz inostranstva, pa je on pametan naručio za dvije godine 300 boja, teglica i, došlo je pogrešno pink i ja sam tako postala pink. Iskreno rečeno, tada sam shvatila da sam unikat. Ja mogu sada da stavim bilbord za koncert i da bude bijela pozadina i da samo bude jedan pramen pink boje kose, niko se neće zbuniti da ima koncert neko drugi, nego Zorica Brunclik – ispričala je Zorica za 24sedam.
Podsjetimo, Zorica je prije tri decenije imala želju da se ostvari kao pisac, ali i producent. Međutim, ti planovi su se do danas promijenili.
– Počela sam da pišem knjigu, koja ima dodirnih tačaka sa nekim djelovima mog života, ali nije o meni, a onda sam se ulienila, priznajem… Posvetila sam se muzici. Nije bilo vremena da se pusti „mozak na otavu” i posveti samo tome. Ove godine sam se ja vraćala na to pitanje: „Zašto se ja ne vratim pisanju knjige?”. Godinu dana ne radim ništa, ne pjevam, ali ne vrijedi, kako pustim televiziju i vijesti, meni sve prisjedne i samo živiš u strahu da li ćeš čuti nešto za nekog svog, sebi dragog, sve druge. Ali dobro, ne žurim, iskreno rečeno. Tek sad ima materijala, mnogo toga se izrodilo kao ideja – istakla je Brunclikova nedavno.
(express/alo)
