U porodičnoj kući ponovo je otvorena rana koja bezuspješno zarasta već 12 godina.
Njihov mezimac Semir, koji je bolovao od Daunovog sindroma, preminuo je u 21. godini života, kada je učesnica sada popularnog šou-programa imala samo 11 godina.
– Indi je bila nešto starija i bila je potpuno uključena u njegu brata i njegovo čuvanje, bila je svjesnija od Edite da će doći dan kada će morati da se pozdravi s njim. Za razliku od nje, mala Edita je bila tinejdžerka i Semirova smrt ju je pogodila kao grom iz vedra neba. Danima nije pričala, gledala je u jednu tačku i svi su mislili da će posljedice ovog šoka dugo da je prate. Bili su u pravu, o ovom događaju više nikada ni riječ nije rekla. Svi smo bili iznenađeni i duboko dirnuti kada je novac od pobjede dala djeci sa Daunovim sindromom. Samo ona zna kako joj je. Semirova smrt je njihova rak-rana, ali svako to proživljava na drugačiji način. Njihova majka nikada se nije oporavila, ali je ona žena još mnogo toga u životu prošla – kaže bliska prijateljica porodice Aradinović.
–To je bol moje porodice koja nikada neće da prođe. Iz poštovanja prema mojoj majci koja je svašta prošla u životu ne bih otvarala tu ranu. To sam spomenula u emisiji čisto da bi ljudi znali zašto sam se odlučila da novac poklonim toj organizaciji. To je nešto jako intimno, privatna bol koja ne prolazi. Ljudi nisu znali za tu priču jer ja o tome ne pričam– kaže Edita i priznaje da je sestri zamjerila što je u javnosti iznjela detalje Semirove smrti.
Indi je poslije smrti brata pala u depresiju iz koje se jedva izvukla poslije devet godina. Edita je tu bol nosila ponosno. Zbog toga ni danas nije bila pričljiva.
– Pa Indi je pričala o tome i sada ne znam zašto je imala tu potrebu. Meni je teško da pričam kako mi je brat umro i o njegovoj bolesti. To je nešto samo moje. Ne mogu da pričam kao ona o majčinoj bolesti i ocu koji ju je maltretirao– rekla je ona.
Podjednako bolan bio je i Editin odlazak da uruči ček dijeci oboljeloj od Daunovog sindroma koji obilježio život njenog brata
