Svi radovi na raskošnoj nekretnini u koju će se Haris Džinović useliti s porodicom uskoro će biti završeni, a kako bi bili potpuno zaklonjeni od prolaznika, svuda oko njihovog doma bit će visoko drveće i zelenilo.
Tri godine nakon što je kupio plac na Senjaku u Beogradu, Džinović radove privodi kraju i sprema se za useljenje. Pjevač za uređenje nije štedio i među najbitnijim stavkama mu je bila privatnost.
Oko kuće Meline i Harisa trenutno se sadi razno rastinje koje će kad poraste potpuno zakloniti kuću i porodicu od javnosti. Trenutno se prekopavaju žardinjere, zemlja je donijeta i sve je spremno da sadnja počne. Kako je ovo imanje veliko, potrebno je i dosta bilja da bi se sve okružilo i u neku ruku pošumilo, pa su Džinovići za to morali da izdvoje pozamašnu sumu, od skoro 2.000 eura – otkriva izvor i dodaje:
– Zahtijevali su da rastinje bude visoko kako ne bi bilo znatiželjnih pogleda s ulice. Sa svim tim zelenilom zaista će prelijepo izgledati. U dvorištu je prostran bazen, koji će, također, u potpunosti biti zaklonjen. Melina i Haris su podjednako uključeni u izgradnju kuće, s tim što svako ima sebi omiljen kutak kojim se više bavi nego ostalima. Melina je u jednom od intervjua prokomentirala da nisu žurili s izgradnjom vile jer su vodili računa o svakom detalju.
Plaćam to i želim da izgleda kako hoću
Džinović je u javnosti u više navrata govorio kako je tokom izgradnje ove luksuzne vile bilo izvjesnih problema, ali on je uspeo sve da prilagodi potrebama svoje porodice.
– Stalno mijenjam. Nisam arhitekta, nisam građevinski inženjer, ni statičar. Ne čitam nacrte, ni planove. Vidim kada je nešto izgrađeno i onda reagiram. Kažem im: “Srušite mi ovaj zid jer mi se ne sviđa, dajte mi neki drugi, proširite mi garažu da ne ulazim kroz iglene uši”. To su sasvim normalne promjene tokom gradnje, ne razumijem što bih zbog toga bio težak. Plaćam to i želim da izgleda kako hoću. S druge strane, arhitekta i inženjer grade to i odoše, a ja ostajem tu. Znači, gradim za sebe, a ne za njih – ispričao je Haris jednom prilikom.
