Džej Ramadanovski je sigurno jedna od najinteresantnijih i najintrigantnijih estradnih ličnosti. Zato je sasvim razumljivo što odavno postoji ideja da on svoj buran i zanimljiv život na estradi, ali i van nje, jednog dana pretoči u knjigu.
– Nema sumnje da će se čitati ako se odlučim da napišem knjigu o svom životu, koji je mnogo zanimljiv. Ali, kako to da uradim, kad sam nepismen!? Nisam išao redovno u školu. A do nje sam imao samo dva kilometra! Stalno sam školu eskivirao jer sam smatrao da mi ona nije potrebna pošto sam znao da pjevam i da mi je to dovoljno. A i da sam završio neku školu, šta bi sa njom? Imam mnogo prijatelja koji su završili fakultete, pa ne rade. Kad ih pitam zašto im služi diploma oni mi kažu da je objese mačku o rep! Eto, tako stoji sa diplomama – kaže u šali legendarni Džej, koji na nagovor prijatelja polako počinje da skuplja građu za svoj književni prvijenac.
Danas Džej nije mnogima interesantan zbog svojih čestih skandala.
– Prije 15 godina bio sam velika zvijezda kada su mnogi sanjali da to budu. Na Beogradskom sajmu, u hali jedan, sam imao koncert na kojem je bilo 30.000 posjetilaca. Taj rekord u zatvorenom prostoru u Srbiji, a vjerujem i u regionu, nije niko do sada oborio. Deset godina sam u Srbiji bio maga-zvijezda, pa mi je dosadilo. Nisam mogao da živim od silnih novinara i fotoreportera. Svi su me pratili u stopu želeći da me slikaju ili da napišu neki trač o meni. Novine su se “hranile” mojim skandalima. O meni su pisali pojedini novinari feljtone. Sada daleko lakše i mirnije živim – kaže Džej.
Kada je bio na vrhuncu slave Džej je u centru Beograda u jednom podrumu otvorio diskoteku.
– Tada sam za adaptaciju tog prostora dao 400.000 njemačkih maraka! Prije toga u tom podrumu kotili su se pacovi, ja sam taj ćumez kultivisao i sada je to ekskluzivno mjesto za izlazak. O njemu se više ne brinem, već sam ga dao pod rentu. Kad sam trebao da odem do gradonačelnika Beograda da tražim dozvolu da otvorim taj klub otišao sam do njega u bermudama (!?). Njega je to toliko ražestilo da nije htio sa mnom ni da se pozdravi, a kamoli da razgovara. Jednostavno me je izbacilo njegovo obezbeđenje iz zgrade. Kad se uljudiš i pristojno obučeš možeš da dođeš kod gradonačelnika, rekli su mi. Tada sam sebe smatrao velikom facom, pa sam sebi mnoge stvari mogao da dozvolim – priča u svom stilu Džej, koji se hvali da će, kad mu bude izašla knjiga, moći da se pohvali da je poslije avantura koje imao kao klinac u popravnom domu, kasnije i pjevač, postao književnik.
– I to kakav književnik, koji je jedno vrijeme varao narod zarađivao kao “šibicar”. A takvih je među političarima i nazovi biznismenima koliko hoćeš. Samo neće da priznaju.
