Veliku neprijatnost doživio je Beki Bekić prilikom nedavnog gostovanja u Americi. U prodavnici odjeće u jednom velikom šoping centru ukradena mu je torbica sa kompletnim dokumentima, uključujući i pasoš, kao i sav novac koji je imao.
Kako nam je rekao, u Njujork je išao da pjeva na svadbi, njegovi prijatelji i zemljaci iz Gusinja ženili su sina, pa su željeli da baš on zabavlja goste. Jedan slobodan dan prije povratka u Beograd, Beki je želio da iskoristi za obilazak Njujorka i šoping.
Srce me boli
-Na put i u šoping sam išao sa prijateljem iz Podgorice, Okijem Hodžićem, vlasnikom Elmag radija, i dok je on otišao da pogleda i kupi nešto za djecu, ja sam ušao u jednu prodavnicu i htio da probam jedne crne pantalone. Kad sam ušao u kabinu, skinuo sam svoje pantalone na kojima mi je bila zakačena torbica sa dokumentima i novcem, i stavio ih na stočić u kabini. I dok sam se ja okrenuo da obučem nove pantalone, neko je izvukao tašnicu… Kad sam primijetio da mi nema tašnice, ja sam stres doživio. Nisam znao šta me snašlo, oblio me znoj, gledao sam okolo unezvereno… Kad sam se za minut-dva sabrao, zvao sam Okija, on je zvao prijatelja iz Njujorka, tražili smo šefa prodavnice, žalile se, ali pomoći nije bilo, rekli su nam i da kamere ne rade, muka živa… – priča nam Beki.
Pjevač je usred Njujorka ostao bez pasoša, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole, kartica, para… Za njega je možda i najgore bilo to što su mu na svadbi nekoliko ljudi porijeklom iz njegovog rodnog kraja, Gusinja u Crnoj Gori, dali pare da ponese njihovima u zavičaj. Kako nam je Beki rekao, u torbici je bilo ukupno 12.000 dolara.
-I u tim trenucima odmah sam pomislio baš me briga za moje pare, ali srce me boli zbog novca za ove ljude. To mi je baš teško palo. Ipak, nekako najteže mi je bilo što sam ostao bez pasoša, kako da se vratim kući. Obilazili smo i kontejnere oko tržnog centra i svuda u blizini nadajući se da možda dokumenta nisu bačena negdje, ali ništa nismo našli. A, kad smo se rastajali sa šefom obezbeđenja, moj prijatelj iz Njujorka mu kaže da li može da se potrudi da se bar nađe pasoš, ništa drugo… „Častiću te…“, rekao mu je. A, ovaj mu bez blama kaže: „Koliko ste spremni da častite!?“. „Bićete zadovoljni, samo pronađite…“, kaže mu prijatelj. Međutim, nama se žuri, već je veče, ujutro putujemo nazad, a ja nemam pasoša. I zvali smo srpskog konzula u Njujorku, on je bio u Čikagu, ali se to veče vraćao u Njujork i u ranu zoru dobio sam potvrdu da mi je ukraden pasoš i tako sam se vratio – nastavlja on.
Pošto je već narednog vikenda trebao ponovo u inostranstvo, Beki Bekić je odmah po dolasku u Beograd otišao da izvadi novi pasoš. Zaposleni u MUP-u su razumjeli njegovu muku, i što su mogli prije, obezbijedili mu novi pasoš.
Razrađen sistem
-A, šta se onda dešava!? Kad je stari pasoš proglašen nevažećim. Mene zove prijatelj iz Njujorka i kaže da se javila neka djevojka, rekla da je moj pasoš kod nje i traži 5.000 dolara. Prijatelj mi je odmah predlagao da tužimo prodavnicu, jer on je ukapirao, da je svoj broj telefona dao samo onom šefu, što znači da on poznaje te koji kradu po prodavnicama, i da imaju razrađen sistem… Ali, ja sam mu rekao da ništa ne pokreće, da je to gotova stvar, da se ne petlja sa mafijom, može samo da ima probleme ako ih tuži… – mišljenja je on.
Uprkos neprijatnoj situaciji koju je doživio, Beki nastavlja dalje, raduje se novim gostovanjima i nastupima uz karakterističan osmijeh koji ga ne napušta.
