Jedan od najpoznatijih bh. humorista i imitatora Osman Džiho odlučio je da se nakon poduže pauze ponovo vrati onome što najbolje zna, a to je da svojim imitacijama, forama i dobrim smislom za humor ponovno vrati ljudima osmijeh na lice. I sam je svjestan da je danas „manjak“ humorista, imitatora, a on je zbog nekih drugih životnih i radnih opredjeljenja zapostavio „Mirsadu“, „Safeta Mosura“,“Mehu Većinu“, njegove izmišljene likove kojima je dao lice i naličje, dao im stvranost života, a kroz te likove opisivao je svakodnevnicu života u BiH, regionu, dijaspori.
– Pa, bilo je zaista vrijeme da se ponovno aktiviram, a meni ideja nikada nije nedostajalo. U ovo vrijeme koronavirusa i samoizolacije imao sam dosta vremena da ponovo startam, da tako kažem sa svim tim mojim likovima kojima sam na neki način život udahnuo. Kada sam počeo da objavljujem prva kratka video izdanja, reakcije su bile fantastiče, euforične. Ljudi su počeli da mi se javljaju, traže nove video klipove, pa sam i sam shvatio da se narod zaista zaželio pravog i istinskog humora – rekao nam je Osman Džiho, dodajući da se sve može gledati na njegovom YouTube kanalu svako veče od 20 sati.
Njegova Mirsada, Safet i Meho već su našli svoje fanove, a evo ukratko šta to u svojim video klipovima priča Osman Džiho.
„Ime mi je Meho Većina, 50 mi je godina. Rođen sam u rahmetli državi, pa onda nastavio, kad je ona riknula, živjeti u novoj koja se rodila. Onda mi ni to nije bilo dosta, jedna propala, druga nastala, a u trećoj živim. Izgleda da se svaki Balkanac rodi sa više država nego zuba i očiju i ušiju zajedno. Vrlo rano sam naučio sve o politici i političarima: već kad mi je tetak kupio prvu cuclu, a tetka mi je stavila u usta, pomislio sam: ovo je čista politika. Dabogda da se ovog najedem. Bio sam u pravu: cucle su postajale sve veće i veće što sam više odrastao. Zato prije dnevnika kažem: hajmo cuclat zajedno. Od malih nogu su me vakcinisali protiv raznih baja, ali sve pogrešne. Zato se danas zalažem da se djeca od kolijevke još vakcinišu protiv napasti dizanja kredita, bolesti jemaca i protiv kreditnih kartica“.
SAFET MOSUR BI MOGAO RADIT OVDJE…
„Mogao bih raditi u ludnici i to odmah, za to imam puno iskustva, jer već dvadeset godina živim u ludnici od države pa znam sve o tome. Mogu raditi i ko atletičar jer imam veliko iskustvo u preskakanju rata za kredit. Mogu biti i maratonac jer odlično trčim i bježim od žiranata. Mogu raditi i na šalteru za neplaćanje, jer imam veliko iskustvo u neplaćanju računa. Od hobija se volim baviti mrakom kad mi isključe struju, skupljam opomene pred isključenje, a mogu raditi kao električar ili vodoinstalater jer i tu imam veliko iskustvo u spajanju na komšijnu struju i vodu kad isključe moju. Mogu držati konferencije i seminare, jer imam ženu Muškija koja se djevojački prezivala Većina, pa je i sad većina u mojoj kući njena rodbina stalno na sijelu, a mogu pričat ko Vučić, nikad ne zatvarat usta. Zato sam nabavio ćuku, ne bi li ih prep'o, da mi ne budu većina svaku večer u kući, ali džaba, ćuko uteko, nije mogao slušat. Djeca mi imaju svijetlu perspektivu ako osvojim Bingo ili ako dobijem na Lutriji. Neće ništa da rade jer kažu, da samo budale ko ja rade, pa oni čekaju ne na birou, već u mene u kuči da ja odem i kupim im posao. U Bosni ti je lako živjeti. Ne moraš nikako živjeti u njoj, samo odeš. Pa ja. Što se tiče zaposlenja, mogu raditi i u streljani na odjelu za promašaje. U Bosni ti ima najviše takvih, što su promašili državu pa sad pucaju od bijesa. Kako ćeš bolan promašit državu, promaši se gol, promaši se koš, promaši se skretanje na raskrsnici, ali kako ćeš promašiti državu? Fino, radio ja u Bosni trideset godina i nemam ni ušteđevine ni kuće ništa… A onaj komšija radio u Njemačkoj i sve ima. Vidiš da sam promašio državu. Išao sam trideset godina na posao u pogrešnu državu. Koja greška“.
Bato Šišić
