Da se s Marijom Šerifović ne treba puno šaliti, uvjerilo se i nekoliko njenih komšija – studenata koji su se doselili u stan ispod njenog.
Otkako su ušli u taj stan ni pjevačica ni druge komšije nemaju mira od trojice studenata odnosno njihovog društva jer svako malo pa organiziraju neke fešte. Obično u kasne sate pa gotovo do pred jutro slave, puštaju glasnu muziku, pjevaju, skaču… Dva puta im je Marija išla na vrata i upozoravala ih da se malo stišaju jer drugi zbog njih nemaju mira.
Poslije upozorenja obično bi se umirili pola sata i onda nastavili po starom.
Sve je moglo tako teći do prije nekoliko dana kada se Marija vratila sa puta umorna, poprilično nervozna… I samo što je legla u krevet i pokušala zaspati, komšije su nastavile po starom. Čekala je više od sat vremena misleći da će se smiriti da im ponovo ne mora kucati na vrata, ali uzalud. Kada joj je prekipjelo, istrčala je iz stana i počela lupati na njihova vrata.
Kada su je vidjeli sa čekićem u ruci, momci su pretrnuli od straha. Ljuta Marija im je psovala, govorila kako ih više neće opominjati te da će, ukoliko opet pojačaju muziku ili budu glasni u vremenu kada je svi treba da spavaju, ući u stan i sve muzičke uređaje koje imaju polupati čekićem.
Dugo su joj se izvinjavali i čvrsto obećali da se to više neće ponoviti.
Marija kaže da do sada nije, a hoće li im njen čekić uvijek biti pred očima, vrijeme će pokazati.
