PAO MU LUSTER NA GLAVU I POPIO DETERDŽENT: Nedžad Salković o anegdotama koje se prepričavaju godinama

Ne­džad Sa­l­ko­vić pro­sla­vio je 60 go­di­na ka­ri­je­re obja­vlji­va­njem tros­tru­kog dis­ka sa 57 pje­sa­ma, na ko­jem je i ne­zao­bi­la­zna i mno­gi­ma omi­lje­na „Ne kle­pe­ći na­nu­la­ma“.U od­no­su na kolege ka­že da vo­di ži­vot da­le­ko od boe­m­skog.

– Me­ni ni­šta ni­je pro­blem. Ži­vim ured­nim ži­vo­tom i mo­gu da se kon­tro­li­šem i kad je u pi­ta­nja hra­na i spa­va­nje. Ži­vim ži­vo­tom spo­r­ti­ste.Bio sam do­bar gi­m­na­sti­čar, a ni­kad ni­sam pre­sta­jao ti­me da se ba­vim. Ne­kad vi­še, ne­kad ma­nje, ali zbog ko­n­di­ci­je ra­dim, a ci­ga­re­tu ni­kad ni­sam za­pa­lio. Ni­sam za­la­zio ni­kad u pros­to­re ko­ji me­ni ni­su pri­mje­re­ni. Ni­kad ni­sam imao obi­čaj da po­slije ko­n­ce­r­ta, ia­ko su bi­le du­ga­č­ke tu­r­ne­je, sje­dim u ka­fa­ni. Po­je­dem poslije na­stu­pa ne­što ma­lo i odem da se od­ma­ram, a ovi osta­li sje­de i pi­ju i pu­še. Ja uju­tru usta­nem kao le­p­tir, a oni svi ma­mu­r­ni. Če­sto su mi ko­le­gii­ce za­vi­dje­le na svje­ži­ni- kaže Nedžad. Pjevač se prisjetio anegdote kada mu je pao luster na glavu.

-Sije­ćam kad sam s To­zo­v­cem bio na tu­r­ne­ji u Ma­ke­do­ni­ji. Nas dvo­ji­ca smo se utr­ki­va­li ko će prije pje­va­ti. Tad sam ga pi­tao: „Očeš ti, To­ci­lo, pje­va­ti“, ta­ko sam ga ne­kad zvao. On je tad pje­vao prije me­ne, a ja, ka­ko sam po­slije iza­šao, s pla­fo­na je pa­la pla­fo­nje­r­ka pra­vo me­ni na gla­vu i ra­zbi­la se u pa­ra­m­pa­r­čad. Tad sam se na­ša­lio i re­kao – vi­di­te šta je bo­san­ska gla­va.  Ta­č­no je to što je ispri­ča­la Merima Njegomir. Po­pio sam jed­nom de­te­r­džent za su­do­ve „čar­li’, mi­sle­ći da je u fla­ši vo­da s li­mu­nom-prisjetio se Nedžad.