JEDNA STVAR SE ČUVA U TAJNOSTI: Ponovo se snima kultna serija “Kamiondžije”

RTS i „Te­le­kom Sr­bi­ja“ pri­vo­de kra­ju pri­pre­me sni­ma­nja se­ri­je ra­d­nog na­slo­va „Vo­zi, ku­me“, ko­ja je na ne­ki na­čin na­sta­vak ku­l­t­nih „Ka­mio­n­dži­ja“.

Ne­za­bo­rav­ni Pa­ja i Ja­re, tj. Pa­vle Vui­sić i Mio­drag Pe­tro­vić Čka­lja, do­bi­će svo­je na­sljed­ni­ke, ko­ji 2020. ži­ve sli­č­nim ži­vo­tom na­kon pro­pa­sti nji­ho­vog pre­du­ze­ća. Glav­ne uloge je pla­ni­ra­no da igra­ju, ka­ko Ku­rir ek­sklu­zi­v­no sa­zna­je, Ti­ho­mir Sta­nić i Ne­nad Je­zdić, a sce­na­rio pot­pi­su­je po­no­vo ve­li­ki Go­r­dan Mi­hić.

Mi­hić je pr­vo­bi­t­no na­pi­sao 12 epi­zo­da, a do­bio je na­ru­džbi­nu za osam, ko­je je uspio da za­vr­ši ne­ko­li­ko mje­se­ci prije izne­na­d­ne smr­ti. No­va se­ri­ja ni­je ri­me­jk „Ka­mio­n­dži­ja“ ne­go će Ti­ka i Je­zda ispri­ča­ti ne­ku no­vu pri­ču.

U na­sta­v­ku vi­dje­će­mo i Pa­ju i Ja­re­ta, ali na ko­ji na­čin još uvijek osta­je ta­j­na.

Se­ri­ja se pri­pre­ma još od 2016. go­di­ne, a ta­da su o ovoj ide­ji za Ku­rir još pri­čao pro­du­cent Ne­bo­j­ša Ne­le Ga­rić.

– Se­ri­ja će gle­dao­ce mo­žda pod­sje­ti­ti na „Ka­mio­n­dži­je“, ali obra­đi­va­će da­na­šnje pro­ble­me i pri­če. Po ža­n­ru je ko­me­di­ja i go­vo­ri o ma­lim lju­di­ma i nji­ho­vim su­d­bi­na­ma. Ju­na­ci se bo­re da pre­hra­ne svo­je po­ro­di­ce. Go­r­dan je na­pi­sao je­dan to­pao i du­ho­vit sce­na­rio, ka­kav se du­go ni­je po­ja­vio. Ne­ka ču­d­na emo­ci­ja i du­ho­vi­tost – obja­šnja­va za Ku­rir Ga­rić.

Mi­hić je au­tor i sce­na­ri­ja za ču­ve­ne „Ka­mio­n­dži­je“, ko­je su pre­mi­je­r­no pri­ka­za­ne 1973. go­di­ne na TV Beo­grad. Zbog ve­li­ke po­pu­lar­nos­ti se­ri­je, sni­ma­ni su na­sta­v­ci – fi­lm „Pa­ja i Ja­re“ 1974, se­ri­ja „Ka­mio­n­dži­je opet vo­ze“ 1983. i fi­lm „Ka­mio­n­dži­je po­no­vo vo­ze“ 1984. Eki­pa ima te­žak za­da­tak da na­d­ma­ši omi­lje­ne ju­na­ke ko­je je vo­lje­la cije­la Ju­go­sla­vi­ja. Sni­ma­nje na­sta­v­ka pla­ni­ra­no je da tra­je še­st mje­se­ci.

Za­ni­mlji­vo je da Pa­vle Vui­sić i Mio­drag Pe­tro­vić Čka­lja, dvije glu­ma­č­ke le­ge­n­de, u pri­vat­nom ži­vo­tu ni­su go­vo­ri­li.

– Ja Čka­lju ni­kad ni­sam upo­zna­la. Kad ma­lo bo­lje po­gle­da­te Čka­lju i Pa­vla, vi­dje­će­te da je to ne­mo­gu­ća fu­zi­ja. Čka­lja je sto­pos­to­t­ni glu­mac i do kra­j­njih gra­ni­ca je išao u svo­joj glu­mi. Pa­vle uo­p­šte ni­je bio glu­mac. Znao je re­ći: „Ja se sa­mo po­na­šam.“ I isti­na je – cije­log se ži­vo­ta po­na­šao – re­kla je Mi­r­ja­na Vui­sić no­vi­na­ru Nju­zvi­ka Ale­k­san­dru Đu­ri­či­ću u knji­zi „Po­sle fa­j­ron­ta“.

Pa­vle Vui­sić ni­je htio da sni­mi na­sta­vak „Ka­mio­n­dži­ja“, a pri­stao je na­kon što su po­ve­ća­li ho­no­rar nje­go­vom par­t­ne­ru.

– Pa­ja je tra­žio ho­no­rar od 110.000 di­na­ra. Pro­du­cen­ti su po­lu­dje­li jer je ma­k­si­mal­ni ho­no­rar za glav­ne glu­m­ce izno­sio 12.000 i ni­je pos­to­ja­la za­ko­n­ska mo­gu­ć­nost da mu da­ju vi­še. Sa­mo je od­ma­h­nuo ru­kom.

On­da su oni pro­na­šli na­čin da na­pra­ve vi­deo-ka­se­te ko­je će se pro­da­va­ti ga­sta­r­ba­j­te­ri­ma i osi­gu­ra­li mu tra­že­ni no­vac. Ali Pa­vle je imao no­vi za­h­tjev – ho­no­rar se mo­ra po­ve­ća­ti i Čka­lji, i to ba­rem na 50.000. Ta­ko je sni­mljen na­sta­vak „Ka­mio­n­dži­ja“ – ispri­ča­la je su­pru­ga ve­li­kog glu­m­ca.