Poznati folk pjevač Bojan Tomovic priznao je da boluje od bipolarnog poremećaja, teške, doživotne psihičke bolesti. Obratio se svima koji pate od ovog i sličnih poremećaja kao pokušaj podrške i ispričao svoju priču.
-Bipolarni poremećaj mi je poprilično uništio život, brak, zdravlje, karijeru, ali i dalje se trudim da živim naravno uz terapiju koja mora da se pije godinama ukoliko ne želite da završite prije vremena jer statistike kažu da je najveći broj samoubistva zabilježen kod osoba koje boluju od bipolara. Saznao sam da imam bipolarni poremećaj kad sam imao 30 godina i već 7 godina živim sa tim i borim se, uz lijekove i doktora, često je teško, preteško, nekad je super i kreativno ali ipak te nagle i ničim izazvane promjene raspoloženja iscrpe i vas i sve oko vas. Sa 37 godina osjećam se kao da imam 97 godina, toliko sam umoran od svega. Što je najgore bipolar je često nasljedan i iskreno se bojim da imam djecu, da sutra moje dijete na prolazi isto što i ja. U početku nisam prihvatao da sa mnom nešto nije u redu, mislio sam da mi je narav takva, jer ja od malena nikad nisam imao sredinu, uvijek sam išao iz krajnosti u krajnost, međutim kada mi je skoro 10 psihijatara potvrdilo dijagnozu f 31.6 bipolarni poremećaj rapid cycling, shvatio sam da moram da se suočim sa tim i započnem liječenje. Bipolar je zapravo manično depresivna psihoza, to je doživotna psihička bolest u kojoj se često sminjuju plus i minus faze raspoloženja. Kada sam u plus fazi sve mi je super, euforičan sam, kažu i previše, a bez nekog posebnog razloga, kreativan sam, pišem pjesme, (svoje najljjepše pj esme poput “Nisam te zaboravio” i “Na distanci”, napisao sam u toj kreativnoj fazi sa 22 godine a tada nisam ni znao da sam bipolaran) nastupam, stalno putujem, snimim album i preko 20 spotova za par mjeseci, trošim previše novca, previše sam energičan, mogu i smijem bukvalno sve, ne spavam noćima, svađam se i sa razlogom i bez razloga, a kada je minus, depresivna faza, bukvalno ne možete da ustanete iz kreveta, nije vam ni do čega, ništa nema smisla i samo razmišljate kako da sebi prekratite muke.
Novi dan, novo jutro mi je nekad blagoslov, ali češće prokletstvo i pitam se zar opet… Smrt mog oca 2015. godine koji je umro od raka pluća u 57 godini života za samo par mjeseci, dodatno mi je pogoršalo stanje i onda naravno opet lijekovi Seroxat, Eftil, Rivotril, Bipodis, LIitijum… Zbog bolesti često nisam mogao da nastupam, pravio sam pauze u karijeri po 5, 6 godina, ulazio sam u sukobe sa mnogim uticajnim ljudima u medijima, zato sam u mnogim medija i zabranjen, ali ne kajem se zbog medija, opet bih. Uz bipolar često ide alkohlizam, ali sam alkohol zauvijek ostavio. Riješio sam da progovorim o svojoj bolesti jer to nije sramota, to može svakome desi, od nagomilanog stresa, može i genetski, ja sam protiv stigmatizacije, jer bipolarne osobe (uglavnom) nisu ni ni lude ni agresivne, osim ponekad prema sebi. Želim ovom prilikom da pružim javnu podršku svima koji boluju od bipolarnog poremećaja, border linea, post traumatskog stresnog sindroma, paničnog i anksioznog poremećaja i bilo koje druge mentalne bolesti i da im poručim da obavezno piju terapiju i da će biti bolje, valjda… Teško jeste, ali najlakše je odustati od svega i predati se. To je hronična bolest, nažalost sa velikim brojem samoubistva. Znači poenta je da vas nešto radi, da vam prija, da pronađete neki svoj lični antistres- napisao je Bojan.
