Ove sedmice kafu smo popili sa Eneverom Puškom, i mnogi vjerujemo očekuju da ćemo pričati o filmu “Milioneri u tijelu siromaha”, oko kojeg se posljednjih dana digla velika prašina. Međutim, on kaže do snimanja on se neće mnogo baviti tom temom, jer već uveliko radi na novom projektu, na scenariju filma “Orkestar smrti”.
Kako nam je i sam Puška kazao na početku ovog razgovora, mješajući svoju kafu, ovaj projekat je zahtjevniji od svega što je dosad radio i možda projekat s najviše izazova ali i sa najviše emocija.
– Ovo je priča o ratu u Bosni, o Sarajevu, Bistriku i raji iz te mahale, o 10. brdskoj i mom prvom komšiji s kojim sam živio kuća do kuće, o Mušanu Topaloviću Caci… Možda je Mušan Topalović i ponajveći antijunak ovog rata. Jedni će ga nazvati ratnim zločincem, drugi junakom. I možda i jeste najtačnija definicija njega kao antijunaka. Ono što je interesantno kako neko ko svira gitaru, ko je imao te džez akorde, tu lirsku toplinu u sebi postane ratnik i iz tog orkestra simbolično nastane “orkestar smrti”. I koliko smo mi kao mali ljudi jaki da biramo svoje sudbinsake puteve.
Zanimljivo je i to što scenario radite zajedno sa Emirom Kusturicom. Još jedan izazov u cijeloj priči?
– Znam sada da će sada “dušebrižnici” krenuti sa svojim teorijama… Nakon rata imali smo priče Kusturica ovo, Kusturica ono. Ali sada svi koji ovo čitaju, neka se zapitaju šta je to Kusturica konkretno uradio protiv ovog grada. U 90% slučaja se slažemo da jeste protiv određenih politika koje su se vodile. Evo i prošle godine, 7. februara ljudi izađu na demonstracije jer nisu zadovoljni vlastima i onim šta se dešava zadnjih 20 godina. Znači li to da ti ljudi, koji danas nemaju hljeba da jedu a borili su se za ovu zemlju, ne valjaju? Kusturica, ono što sigurno danas mogu reći, ovom gradu nije poželio zlo…opet kažem protiv nekih politika možda, određenih ličnosti da, ali hajde da budemo iskreni, koliko nas je zadovoljno životom zadnjih 20 godina i time što su neke porodice sebi dale barjak i samo njihovo je “ispravno”. Ni ja se ne slažem sa tim šta su određene porodice uradile i na koji način su se obogatile. E, sad, Kusturica je odmah shvatio kako funkcioniše rat i ko se bogati i ko su krajnji gubitnici, a meni je trebalo možda i 10 godina. Uostalom, danas mogu reći, kao pripadnik Armije BiH da nisam bio na pravoj strani jer za ovo što danas imamo ja se nisam borio. Nisam se borio za ovakvo zdravstvo, nisam se borio za ovakvo obrazovanje, nisam se borio za ovo kakva je danas naša BiH. Možda sam i ja u početku podlegao tim pričama o Kusturici, ali kada sam se našao s njim i popričao vidim i tu drugu stranu, mnogo toga mi se posložilo. Dok onu koju nama političari šalju – privatizacija i uništavanje fabrika nisu pozitivna ni dobra priča. Evo još samo jedan primjer: šta nam je to uradio Zemaljski muzej? Da li je on “govorio” nešto loše…
A koja je to priča Emira Kusturice?
– Hajmo analizirati Emirove filmove. Svaka priča na kraju govori o ljubavi. Svaka traži pouku. Kusturica je više slave donio Sarajevu nego političke elite zadnjih 20 godina. On ima taj romantični šmek jalijaša koji mnogi nemaju. Oni imaju sirovu bahatost kojom gaze sve ispred sebe. I, jednog dana, ne znam hoće li se to desiti, ali kada se Kusturica vrati u ovaj grad – Sarajevo će biti Sarajevo. Nestat će te čamotinje. Kusturica tu može biti samo simbol da smo prestali biti naivni. Možemo se mi neslagati sa nečijim mišljenjem, ali nemamo pravo osuđivati. Morate pročitati njegovu knjigu “Sto jada”.
Kako je Kusturica prihvatio ideju i saradnju na filmu koji govori o Caci?
– Ta saradnja je došla nekako spontano. O ovome pričamo možda i tri godine. Ono što je njemu najzanimljiva priča jeste taj anti-junak, i svemu što se događalo na Bistriku. I to jeste velika ratna priča. Ne samo ratna, već priča i prije rata i poslije rata, o malim ljudima koji su plemeniti i dobri. Ta priča možda može poslužiti poput konobarskog bloka da se podvuče linija i krenemo dalje. Nama je neophodno da se da račun svakome da plati svoj ceh kako bi nam djeca sutra mogla krenuti dalje. Iskreno, ne znam da li bih sam mogao da iznesem tu cijelu priču i napravim dobar film, koji se mnogima neće svidjeti.. ili hoće… Od Emira sam dosta naučio i učim, profesor Kusturica mi je veliki oslonac, zajedno s njim imam veće šanse da napišem dobar scenario.
Mnogima se neće svidjeti upravo zbog ulaska Kusturice u cijelu priču?
– Mnogi su me već skinuli iz prijateljstva sa Facebooka, to je u redu, ti koji su me izbrisali imaju pravo da tako misle. Ne namjeravam ih ubjeđivati u bilo šta drugo ali bih molio njih da ne pokušavaju mene ubijediti u svoju istinu. U cijeloj priči, dok radimo na filmu, kod Emira ima više plemenite misli o tome šta će nam sutra djeca, u kakvom će oni okruženju da žive, kakvu će hranu da jedu… Ja nisam čak ni na predizbornim skupovima čuo da neko brine kakvu će nam hranu djeca sutra jesti. Moramo malo zašutjeti, razmisliti o svemu. Mi olako dajemo sudove. Nas 20 godina ubjeđuju ako ne volimo onog drugog da je to dobro. Ako nastavimo ovako počet ćemo se raspadati u svojoj mržnji.
Hajde da mi podvučemo crtu i napravimo taj račun. Po tebi je Kusturica pozitivac i neko ko voli ovaj grad i ovu državu?
– Je li Višegrad u BiH? Kusturica je napravio bogomolju, napravio je vizantijski dio, napravio je osmanski dio, trgove. Polako uređuje renesansu. Vidim da neki pišu da on briše istoriju, prepravlja…Ja ne vidim ništa loše ako on napravi spomenik Mehmed paši Sokoloviću koji je musliman i njegovom bratu koji je pravoslavac. Ako to nije tačka pomirenja, ja ne znam šta je tačka pomirenja. Je li vakufnina grad koji ima univerzitet, spomenike ili je vakufnina tržni centar na Marijin dvoru sa onom šljaštećom reklamom koja će nekog “ubiti” a mnogima ne da da spavaju. Ako je tržni centar plemenitija priča onda sam ja budala i pristajem da budem budala. Imam dvoje djece i razmišljam o njihovom obrazovanju. Volio bih da im omogućim pristojno obrazovanje a ne neku kreditnu karticu da kupuju u nekakvom tržnom centru. I sada jesu li ovdje neki napravili vakufninu ili nešto drugo mnogo opasnije za moje dijete ili je zadužbina u Višegradu…
